Три нове песме Милоша Јанковића

ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА

знак препознавања

знак препознавања

Духовним растом нижи од ивичњака,
од образовања – туце великих одмора,
песме су му налик каријесу очњака,
а романи брису из малигних тумора.

Члан је комитета, комисија и форума,
разних редакција, жирија и одбора,
уместо образа ђон, уместо кичме гума,
од хијене се лако преобрази у твора.

Част му је исказива у свакој валути,
реч му вреди колико и мртвацу брада,
не зна да домисли, не може да наслути,
не сме да одлучи, не уме да се нада.

О свему све зна, сем о оном о чему пише,
просуђује и вреднује по туђој памети,
беседе су му празне, промишљања клише,
једино су му сујети бескрајни домети.

Талента нема, али је частохлепан,
пристаје на све да постане неко,
као да је од трулих дасака склепан –
све му је честито мрско и далеко.

Бољима завиди, себи сличне гаји,
живи од продаје прежваканих лажи,
моћне не псује, чак ни у потаји,
клони се свега што храброст тражи.

Све што дотакне – одмах и унизи,
ситан и мали, без личног става,
испљувак је што сливником клизи,
он – значајна књижевна појава.

Бела Тукадруз и Гаша

Бела Тукадруз и Гаша

СУШТИНА УМИРАЊА

Зобље гробље Божје робље,
према списку насталом на вриску,
којим Господ искушава пород,
да ли Му се клања из поштовања,
да ли Га воли кад Му се већ моли
и да ли је јаук баш из душе звук,
или тај крик твори непоменик,
који по дробу шири тескобу,
који у глави шапуће о слави,
који усред срца сујетно грца,
у намери да снагу вере измери
оном чији врисак негира списак,
настао на потреби да Бог нас претреби.
ПЕДЕСЕТИ РОЂЕНДАН

Имам таман довољно година
да не знам тачно шта је истина,
јер она није једна и једина,
нити је могућа као мерљива,
јер није вечна, ни проверљива,
а тек понека сваком саопштљива.
_____Из пропратног писма аутора

     Електронску пошту коју добијам од Заветина увек дочекам са искреним задовољством, иако, понекад, нисам баш сасвим, или у неком проценту, сагласан са оним шта се, о чему се и као се пише и умује. Али, то је, ваљда, управо оно што Заветине издваја и високо рангира, у односу на сличне електронске часописе. Управо та могућност – да се над туђим, од нашег различитим, мишљењем замислимо, да уопште чујемо то друго и другачије мишљење – и чини Заветине толико посебним. И, данас, нарочито потребним. Свако добро и много среће и успеха у будућем раду, искрено, Милош Јанковић.

П.С. Успут, у прилогу – и пар нових песама, до сада необјављиваних ни у једној форми, насталих у последњих неколико недеља. Уколико оне, или нека од њих, својим квалитетом, задовољавају уредничке и друге стандарде које Заветине негују – чинило би ми част да у неком од наредних бројева електронског издања часописа надју своје место.

ЛеЗ 0003759    

Advertisements

2 thoughts on “Три нове песме Милоша Јанковића”

  1. Ovo sto sam imao neugodu da izlozim svome vidnom polju oidsta ne moze odoleti ni najtolerantnijem kriterijumu. Ako je autor uposleno lice u ministarstvu vojnom, onda neka vam je Bog u pomoci

    • Необичан коментар; могао сам да га и обришем, тј. не публикујем. У суштини, шта он значи? Ја не знам, не испитујем ауторе где и шта раде и како зарађују хлеб насушни. Аутора Јанковића сам видео можда два пута у животу; не знам зашто би ми била потребна Божја помоћ зато што сам публиковао три Јанковићеве нове песме?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s