AVE SERBIA

AVE SERBIA, morituri te salutant!
(Здраво, Србијо, поздрављају те умирући!)
___________________________________________________
Мој Имењаче,
разумео сам ја добро твоје писмо, верујем да си и ти мене схватио. Из Грчке се враћам 14 и већ 16 бићу у селу, да о-берем малине, али како ствари стоје малинари ће и ове године обрати бостан. Кажу, биће вруће малинарско лето, а малинарима се, да извинеш, већ смрзло г. у дупету. Написао са  о свему овоме текст,али толико је горак, не због мог гнева, већ због тужне и трагичне ситуације овог  народа.Објавићу га крајем лета. Пуста је Србија мој имењаче. Ево текста из Политике, из моје документације.
Политика, 13. мај 2012. стр. 08.
За 15 година нестаће
још 1.200 села у Србији
 
У Србији данас има око 50.000 напуштених кућа на селу, а у наредних петнаестак година нестаће  око 1.200 таквих насеља, јер их житељи напуштају у потрази за бољим животом  по градовима, изјавио је јуче у Врњачкој Бањи преддседник Одбора Српске академије  наука и уметности /САНУ) за село Драган Шкорић.
Како је пренео Танјуг, у уводном излагању на Округлом столу „Селу у сусрет““ академик Шкорић је навео да је од ко 4.600 села у Србији, око 1.900 потпуно напуштено.
Шкорић је подсетио на истраживања која каже да је, за пола века,  од 1950. до 2000, из села у грдаове Србије прешло осам милиона људи, док је у свету за такав процес  потребно  од 120 до 150 година.
По Шкорићу, у селима Србије живи око  260.000 момака и више од 100.000 девојака близу пете деценије  живота који нису ожењени и удати.
Србија се сваке године смањује за око од 35.000 људи, јер више грађана умире него што се рађа нових, упозорио је Шкорић….
   
Настојим да у селу нешто средим,  па да бежим из овог резервата, мртвог града, али свуда сам закаснио. И као и они моји теренци тако се  и ја пресабирам. Иначе, и сам сам  се вијао по мојим брдима, и пусто и глуво, мој добри имењаче. Али, ко за то хаје, и боже здравље, спремај се да видиш мој завичај. Ево, да обогатим ово писмо. Имам ову везу сутра и у суботу,а затим 14 и 15. јуна. 
И не дај се, јер нема бољитка. И биће како то, мој земљак Симовић ис-пева: „Доћи ће време да из мишје рупе  / промолиш нос, оњушиш месо и супу, / да на клупу попењеш гладно дупе / а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.“
 А, теби је то и те како познато.
                                                                                Мирослав Тодоровић

ЛеЗ 0003755  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s