Ознаке

Драги господине Лукићу,

Иако сам, од свог оскудног времена, утрошио ноћ и дан на Ваше текстове и текстове других аутора из Браничева бр. 1/2, 2011. и Саѕвежђа ЗАВЕТИНЕ, неизмерно сам Вам захвалан за своје прилоге које сте ми послали и за линк за Браничево које сам  ишчитао. Све Ваше текстове на тему  есеја-става који сте ми послали такође сам ишчитао из Сазвежћа и Браничева. И радовао сам се целом душом. Интервјуу са часном старином Младеновићем. Дао ми је крила да и у старости на прагу не посустанем. Мислио сам да сам усамљени, одбачени српски Дон Кихот који је пристао на изгнанство, а у Вашим текстовима сам препознао да их је писао сличан духовни склоп аутора. Хвала Вам и за то!
Не знам да ли сте читали мој приказ-есеј полемичке књиге Светозара Влајковића ”Дон Жуан београдски у шуми чудноватој” који сам објавио у првом броју часописа ”Људи говоре” 2008. Посредством случаја Влајковића бавио сам се истом темом као и ви у овом тексту што сте ми послали и ономе у Браничеву. Када сам промовисао у Београду тај први број ”Људи”, извесни новинар ”Вечерњих Новости” под презименом Б. (нечитко – примедба Ур.)  написао је славоспев покретању оваквог часописа у дијаспори и посебно квалитету првог броја. Већ сутрадан су стигла ”протестна писма из Комитета” сорошевске плеве (Радмила Лазић, Васа Павковић…) и весели Б – ћ сада пише целу страну, са сликама протестаната, под насловом ”Полигон за памфлете” брани, тамобош ”највеће српске писце” (Ћосић, Михиз, Луле и компанија…Киш, Албахари и боранија…). У њиховим новинама нисам им одговарао. У следећем броју часописа одговорила им је секретарица Редакције часописа ”Људи говоре”. Послаћу Вам тај текст о Тозиној књизи да га прочитате, ако већ нисте.
Што се тиче Ваших текстова које сте ми послали, објавићу све: есеј-став у пролећном двоброју, а поезију у каснијим бројевима, разуме се под псеудонимом којим сте ми их и послали. Одговара ми Ваш стил критичког става у есеју, само Вас молим да у њему додате пример крађе Велибора Глигорића позивајући се на г. Младеновића. Два су разлога за то: а. наш часопис има само два претплатника из Београда (и четрдесетак шаљемо ауторима), а 150 у свету и они ништа не знају о Глигорићевој крађи и другим злоделима духа која је починио; б. есеј ће бити конкретнији, за читаоце интересантнији, а за часопис афирмативнији.
Ми имамо рубрикуи ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ па и на ту тему можете нам послати више ваших есеја за идуће бројеве. У суштини, и г. Живомир Младеновић је прећутан у српској књижевности и култури, иако је написао толико значајних дела и живи 100 година. Његов случај је крунски сведок злочињења у српској књижевности и култури друге половине 20. века.
Свакако ћу Вам послати и своје необјављене текстове ових дана, само да их сада не тражим по компјутеру јер сам преуморан.
Свако добро Вам желим,
Радомир
( 5.12. 2011)
*
Драги претплатници и пријатељи часописа ”Људи говоре”,Нови двоброј часописа 17-18/2012  стигао је из штампарије. Његовим богатим садржајем честитамо вам Нову годину.
Желимо да будете у свакодневној заштити Господа и у Новој Христовој години.
Шаљемо вам електонско издање док вам лично не уручимо или пошаљемо спровозном поштом класично издање.
Не замерите ако га убрзо не добијете јер смо остали без и једног цента после исплате трошкова штампања.
Важно је да ”Људи говоре” ево већ пет година. Помозите колико можете да наш часопис трајно говори.На многаја лета,
Радомир Батуран

_____________________ Коментар уредника:
      Није лако уредницима часописа, ни у Србији ни у свету! Доказ: оба писма Р. Б.  у размаку  од годину дана.
У „Виртуелном музеју ЗАВЕТИНА“ чувају се ова и слична сведочанства. Препоручујемо читаоцима овог прилога и један други, публикован на следећој интернет адреси:http://principova.wordpress.com/2013/01/01/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B8%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1/
Advertisements