Ознаке

(Истргнуто из писма пасионираног читаоца, подстакнутог текстом Мирослава Тодоровића „Време забаве“, које су „Заветине“ недавно публиковале )

velika_kugla_izbliza

…………….Неписменост и незнање су „патриотима“ ослонац у борби против „расрбљавања“, глобализма, педера, економске беде, а за препород Србије и повратак Косова. Шта ту има да тражи песник и поштен, мислећи човек? Политичарима не смета пропали (односно непостојећи) васпитни и образовни, правни, економски, морални систем у држави, они пуштају попове да кукају због „расрбљавања“ Срба и светских неправди, уместо да кукају за изгубљеним временом и животима, што су Срби нехришћански народ, непросвећен и слуђен, нерадан, огрезао у пороцима, онеспособљен да се такмичи са другим народима јер је, пре свега, непросвећен, културно инфериоран, заробљеног ума. Прво митском величином, великом Србијом, па Југославијом, комунизмом, национализмом .

Све живе генерације су васпитане на пропаганди, не треба се ишчуђавати што смо ту где смо. Водећи српски политичари и „интелектуалци“ су васпитавали становнике Србије да читају (и слушају) што је актуелно, а не да мисле својом главом и читају што вреди. И ко је хтео да чита, омрзли су „лектиру“. Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане. Малограђанима и сељацима не треба уметност, они љубе имитације, позу, кич. Колико људи у Трешњевици, Ариљу и Нишу може да прочита збирку песама, чак и кад покаже искрену жељу?  Књижевни критичари су само политичари у књижевности. Као што политичар неће рећи истину о стању у народу и држави, тако неће ни књижевни критичар, ако и зна, рећи истину о стању у књижевности. То важи и за друге уметности.  Не може, у догледно време, у Србији бити боље него што јесте, нити смо боље заслужили.

Беда, незнање и непросвећеност највише уништавају Србију и расрбљавају Србе. Подсећам на уврежене лудости о небеском народу, најстаријем народу, одабраном народу. Јустин Поповић је писао да Србима од културе прети велика опасност… Мислиш ли да је случајно што су нам министри просвете/образовања опскурне личности које у школе уводе попове а избацују Дарвина?

За то су мање криви Турци, Ватикан, Европа, Америка, Хрвати, Албанци, Руси од нашег начина рада и мишљења у последњих 130 година. Такав културни амбијент је плодно тле само за таблоиде, лака штива секса, политике и забаве. Сада је у моди „духовна“ литература типа Љ. Ђ. Хабјановић, нових хагиографија, а богами и поезије о свецима и.

Јесте се у време СФРЈ много штампало, али и тада је било много лажи, државних пара и државних писаца, куповине књига на метар и у боји намештаја. Масовно су се отварале библиотеке и пуниле књигама које нико није читао.

Из моје дугогодишње библиотекарске праксе памтим да су посетиоци тражили, ако им није требало нешто за школу, само „нешто лако“, да се не замарају. Зато имамо такве читаоце, писце и критичаре.

Све се, Мирославе, плаћа, нарочито лажи и самозаваравања. Твоје донкихотовско јуришање на ветрењаче срБске (сад патриоти тако пишу!) некултуре изазива сетан осмех саучешћа.

Пуно те поздрављам, с извињењем за непријатно писмо

            Винко Шелога

Advertisements