Ознаке

(ЗАВЕТИНЕ (0082)sedativ za iluzioniste – из пропратног писма)

А  задесим се,доконо и провокативно
Пред огледалом,најлепшим местом
за мумлање и цупкање
Одмах ћу отркрити тај одојчета сјај
У оку кад му време подругљиво одсликује
И пријавити се онима који лече предсмртни свраб
Лепу љупку озареност бесмртношћу
С мирисом цимета из малог џепа
Оног
у ком је и сат што послушно откуцава,
Сели време у мошнице и зглобове,
Мислима бели почасна коначишта,
Глача леђа од камене маховине,прсте од воска
Провидно и лагхко,
Крилце мокраћно
Под облаком,  седефасто зеленим испљувком
Ког узалуд сматрам да није одозго већ чиста
Туђа таштина, завист баш у овој соби с огледалима

Кад једном будем старији КЈБС
И стигнем на време у чекаоницу,
На тендер, на конкурс, у писоар, у порту
И закашљем се од првог анђела који ми прдне испред носа
Нећу се наиван предати ни рођеним рукама
Све летећи  за прашином,сиренама, боновима,
Кефиром и распродајом
Имаћу своје ватирано седиште тамо пред иконостасом
Добро ће ме чути црви док хрчем
Поруку моју
Пренети  Фонду,Комисији, дежурнима и живопису
И ,наравно, испљувати у обични марамицу рефрен
О мугућим мисијама, клетвама и аманетима
Па како им   било,децо драга, тешко вама без мене
Још  ласно и својевољно
Ако.
ко вас створи За мном

Ко да сте ишта могли и пре и после
Док вас љубав моја није опаучила,
Намрчила,придавила и  одобличила
Ко мркве, першун.цвекле и зелен парадајзе
У  сирћетнонебесном пацу.
Историју, само  ЊУ  и њене мехуре да ослушкујете
Док рези и зри доба које вас се ни не тиче
А,КЈБС, ја  ћу вам прорећи  како ни главу
Не треба с руба каце ко ни с пања  мицати
Ако нема мркогласног,сувоусног,крезубог
Певача ,сведока,
Ја сам  то.вазда,  знао подесити
Све то мени под  кожом ,ко пумпица под кошуљом
Беше у сваком тренутку .
Е ,се латим себе ко Епохе
Учиним спасење,мрднем,прднем тек да горе
Ком сазвежду јавнем неку
И даље

Лако  вама садашњима јесте.
Ви ситне и лагодне, неприметне, скривећке
Мераче и времена и тегоба,гласова и порука носите
Светле вам главице и  паперјасте  стварчице
Чак и претећом доживотно- сезонском знатижељом
Хитате  за светлом и срећом, јелом и јебом
Мислите,пишете, срочујете.усликавате
Дела творите и помичете ову собу с огледалима уназад
увијате у маглу дуваре,
Нама који смо у џеповима носили торњеве и звонике
Памтили крупна паковања и дубоке темељнице
Одани верним послушностима,отворених устију пред
Страшним судом и наором
И све нас ви уситнили ко те справице
Засладили би заборав,подмладили и нечаст и апатију….

Видети више. Додатак часописној верзији Антологије “Себични музеј” (штампане у пожаревачком часопису “Браничево”, 2012)
http://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/

Advertisements