Ознаке

(………………….) Novinar je, uglavnom, neko ko poseduje „instinktivnu mržnju prema realnosti“ i, dakako, čovek, koji je čime god bilo, potkupljiv, sposoban da proizvodi ogromne unakaženosti stvarnosti na temeljima posve bolesnim. Valjda usred opijenostima svojim moćima. Napisati i objaviti jedan tekst o, recimo, Bajcu, intervjuisati jednu Vidu Ognjenović, njemu je to stvar sirovosti koja mora da se prikaže istinitom i neophodnom,  jer je voluntaristička, jer takva mi je volja, takvo mi je negadjenje spram laži, jer ostali pisci ne smeju da postoje, ja sam vrhunski arbitar u listu koji ima tiraž takav kakav ima i ugled takav kakav ima. Ja sam, na primer, Zoran Radisavljević i – basta! Intervjuisaću koga hoću, napisaću da je NN najveći srpski pisac, jer mi se tako hoće, tako nije, ali tako mi se hoće. Ne potcenjujmo proprium, kaže Niče, koje god bilo sektaškog obožavanja. Ono će uzdići koga hoće, uništiti NN-a, ćutanjem o njemu kada to hoće. Makar NN objavio u toku godine i dve-tri knjige, novinar će pisati o drugom NN-u ukoliko ovaj objavi člančić. I pisaće o njemu kad god hoće. Dokle god mu teče staž u novinama. Hladnokrvno, cinično, bestidno, bez smisla za ravnotežu, bez osećanja obaveze da se i prema drugim piscima odredi, makar i negativno. Može mu se. I nikad, navodno, nije kriv. Uvek su mu da piše o nekome drugi naredili. To je lament novinara bez lica. Isti je navodno novinar koji uplivisano proizvodi laži, to jest neko ko je upravo stoga neslobodno biće. Koje, recimo, zavisi od volje jedne Vesne Roganović, a njena volja zavisi od kabineta nekog ministra za kulturu ili nekog aparatčika stranke. Ili zavisi od moćnih izdavača, poput “Službenog glasnika”, “Arhipelaga”. Svi su novinari, navodno, neslobodni, ali oni su upravo stoga i tu da budu neslobodni, da bi bili neko koga vode na povocu. Laž tako postaje delo nekog navodno nepoznatog Monstruma koji ne dela u ime nekakve podrazumevane potrebe za istinom, ako ista uopšte postoji, no služi čemu god mu je «naredjeno» da služi.  Malogradjanski novinar je sluga palanački organizovane države. Mala Srbija je u pogledu novinarstva oduvek bila takva, to jest cicvarićevska. Kada neko izvrši nasilje nad novinarem, što nije retkost i što je, opet, specijalitet primitivnih pojedinaca, koji nisu samo “primitivni”, nego zločinci par excellence, javi se NUNS, podigne se prašina, protegne se po koja velika reč i – stvar legne. Valjda je takav posao novinara, misli se. Kada, pak novinar, samo u jednom broju bilo kojeg lista, a u rubrici “kultura” recimo, prećuti bar dvoje-troje umetnika, književnika, muzičara dnevno, jer mu se tako hoće (prostora u novinama uvek ima dovoljno za sve respektabilne umetnike), a u toku jedne godine po nekoliko puta bilo kojim povodom promoviše jednog i istog čoveka (to se u “Politici” bilo u rubrici “Kultura”, bilo u “Dodatku” dešava izuzetno često: pogledati u bilo kojem kontekstu ime “Gojko Božović”, “Vida Ognjenović”, “Vlada Bajac”, “Svetislav Basara”, “Vladimir Pištalo”, “Dragan Velikić”, “Jelena Lengold”, “Arhipelag”, “Službeni glasnik”) onda je to, takodje, normalno, to nisu “srpska posla”, nije zloupotreba položaja, nije svinjarija prvog reda i time novinar rubrike “kultura” nije nikoga od brojnih drugih živih umetnika, muzičara, književnika ubio, na način kako se ubijaju umetnici u bilo kojoj Pinoče-državi, u bilo kojoj staljinističkoj državi, u bilo kojoj državi kojom u stvarima umetnosti i književnosti vlada zloglasni duh Zogovića i njegove komunističke bande. “Politika”, valjda to treba razumeti, nije niti može da bude vlasništvo aktuelne garniture urednika rubrike “Kultura, umetnost”, nego je “Politika” pre svega “moj” list koga su gradile desetine generacija novinara. List je to srpskog čoveka. A srpski novinar ne mora, ne nužno, biti i moralan čovek.

(…………….)

Izvor: Tematski broj požarevačkog književnog časopisa „Braničevo“, posvećenog u celini „duhu srpske književnosti“, br. 5-6/ 2012, str. 143-145. Ogled: Hiperborrejci protiv Politikinog dodatka „Kultura, Umetnost, Nauka.

Elektr. verzija: https://zavetine.wordpress.com/2012/07/13/politikin-dodatak-bosko-tomasevic/

Advertisements