Списатељске калфе / Б. Тукадруз

Списатељске калфе?

Одговорићу индиректно: Шта се добија кад се помешају шкарт и српска папазјанија?

У земљи Србији су апсурд и глупост много боље организованији од памети, креативности и мере.

Доказ(и)? Има их свуда: Од Зелене пијаце  до Бувље, од Железничке станице до Француске 8. Од Ниша до Новог Сада. Од Ужица до Зајечара.

Намножиле су се списатељске калфе као бубашвабе – нема правила што се тиче годишта: од осамнаест до осамдесет година. Зашто толико људи хоће да буду списатељске калфе? Зашто не аласи, џамбаси, испирачи злата, чобани, кувари, ковачи и поткивачи, златари, вуновлачари, превозници, полицајци, воденичари и шумари?

Да удружења писаца схватају себе озбиљније, одавно би организовала такмичење „Списатељски калфа“, као што постоји такмичење угоститељских школа Србије у припремању и аранжирању здравих и приступачних оброка („Кухињски калфа“), и на том такмичуњу би могли да приме  двадесетак првопласираних, и то би било реалније од уобичајеније додсадашње процедуре пријема и хуморне праксе. Јер да ли је то нормално да у овако малој и економски изнуреној земљи удружења писаца броје невероватан број чланова који превазилази четири цифре? Где то још има?

Где су, заиста, толики писци? Како то да то не виде други, свет, страни издавачи?

Да ли је природно, нормално да имамо више списатељских него кухињских калфи?

Најреалније одговоре на ово питање, наш лист ће радо објавити…

ЛеЗ 0003762    

1 thought on “Списатељске калфе / Б. Тукадруз”

  1. DUSAN DJODRDJEVIC NISKI said:

    ПЕСНИЦИ И МУЗЕ
    „ И диктираће им Пушкин дан и ноћ
    Свој нови шестотомник,
    О томе шта је било, шта јесте,
    И шта ће бити на Земљи…“

    Дмитриј Горчев, Град Пушкин, Русија

    Признатих песника из Париза, Барселоне
    Венеције, Рима – колико хоћете, и њихових
    Муза… Јелена, Адријана, Мона Лиза
    Како у купаћим или без њих шетају

    Обалама реке По, Сене, Роне, Дона Тихог,
    Понекад пливају, ал` најчешће пишу
    Да зараде свој статус и стандард…
    Да би одлазиле са власницима својим

    До цркве Св. Петра на препознавање
    Микеланђела на делу и слушале Штрауса,
    Повремено јеле сладолед и кавијар
    Облачиле хаљине балске за плес

    На баловима где се деле награде престижне…
    Биле су пратиље, секретарице, пијари и…м у з е
    ПРИЗНАТИХ са звучним именима
    (у именима је цака) којима су записивале мисли

    Изговараних у кревету, пијанству, неважно
    дању или ноћу, са столице или клозетске
    шоље, у распаду стварности или игри
    кад музе преузму време…

    Душан Ђорђевић Нишки

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s