Poezija jednog klovna apsoluta / Radivoj Šajtinac

(iz obimnijeg pesničkog rukopisa)___________________________
TREMA U AJNFORTU

Kako mene nikad nema u ovakvoj jasnoći
Zar samo zato što se ne vidi.
Ne čuje,
Što se uči u drugim svetovima
I što je skupo ko đavo na kristalnom kupalištu

Nije to za mene,brzo počinjem da izmišljam
Poziram na strmoj ivici,klatim se između volje i sna

Ovo su bivša bučna bogataška dvorišta
S velikim saksijama i poslišnom decom
Belih lica i pogleda još senovitijih od slušanja i čitanja

Njihov je ovde svaki kaktus,vita vejka lijandera
Ukrasna kugla,lukovica ,lampion
Moja  je tu samo recitacija, progutana još neizbačena
Stegnuta nestrpljenjem da se napravim važan

Nije da se vidi
Nije da se čuje
Već je samo da gluv zavidi a ćorav ćuti
Vise s mene dve pesnice
Dve kriskindle

Kakva volja,kakav san!?!

10.nov  2011

BODLERIJANUM U ČASU NEOPREZNOG PROVETRAVANJA

Telo je nestabilna posuda
Za nameru
Za posluženje
Za sebe kao za druge
Otkuda ti ustajali predgovori
Misao o najavi i preporuci
Poetske tajne,
Te apsoultne samoće
Sem otvorenog primera straha
Pred samoporicanjem
Izdašni jesu samo znaci iz daljine
U pouzdanim prostorima neobjašnjenja

I uzalud se prostiremo
Preko trpeze
Preko hartije
Ekrana i odra silogizma

To je što je
Ne podilazimo pojmovima
Ne podilazimo začinima
Ne podilazimo značenjima
Tajna je i pre i posle
Dok su
Srce i telo istovremeni
Početak i kraj
Našeg samoposluženja

PAKLENI PORTOFOLIO

U velikom broju
Sutonski utišano niz silikonske padine
Spušta se svetlooka masa
Obredni pohod sirotinje na bogate kvartove

I pod prvim sazvežđem
U  rutinskom koštacu  medija i zrikavaca
Čuje se svemirska kakofonija
Odjekuju prizemnljeni, providno žuti
Mlazevi mokraće
Kapriciozno venu magnolije
Promuklo dahću terijeri,kopni inje video nadzora
Sablasno miruju hortenzije

Sletska vežba ogladnelih
Nema,masovna koreografija
na nebu samo zagađeni otvarač
mrsni Vagner, posni Prokofijev
u vazduhu papski fado
krkljanac na  atletskoj stazi
gospel crnoputih trkačica

bilbordi čuvaju stari vizuelni refren
o ozonskoj rupi
preporuci spore apokalipse
naselja, fejsbukovi, plastenici


 
GODIŠNJICA LEDENOG DOBA
          Milenijumski matine
 

Ne upoređuju se trenuci
Ne doživljavaju  slična otkrića
Sebično i nedodstupno
Izviruje, nakon  oluje ,božanstvo
Teši i laže
Zbori kako to još nije apokalipsa
Kako smo i dalje neprepoznatljivi
Spram vremena i svetla

To je taj poplavni gvaš istorije
Široki potezi-potresi, velike reči
Drhteći prevod našeg neizbavljenja
Mravlji pogled na pećinski crtež

Neke sile, neke oznake
Neka pitanja
Duše pigment, volje mrva
Razlog bez vremena
Vreme bez razloga
Tekuće ogledalo
Sama večnost

UMOR, AUTOSUGESTIJA

Mahnem i ja kad mi se kaže
Laka mi ruka, poslušna vežba
Osmehnem se,
U zenice zabodem sjaj
Zacaklim sav
Stopim se s masom, nestanem

I moja je muka ponekad slična
I moja mora svakodnevna
Razbolim se kao kuče, sav,
Malakšem upečatljivo
Onako kako se to opskurnim
Ordinacijama i lekovima može dokučiti

Ali sitne moje radosti i dalje su šifra
Ni s razlozima ni s logikom
Nemam neke sreće
I niko neće čuti to slaganje i cvetanje smeća
Uvod u odlazak iskorišćenih stvari
Izgovorenih reči
I onog već viđenog
Baš onog čemu, evo, mašem
Od početka

VERSOTERAPIJA
 
 
Samo nagon i nejasnoća
Priviđenje lekovitosti
Spas u gluvom tesnacu
Srcem ispod kamena
Rukom u  nečistoj rani
Glasom u praznim crevima
Pogledom u mraku
Đinđuve,samo đinđuve
Utešna bižuterija
Od pljuvačke i prašine
Sve si mi to bila
U trenucima žvakanja
nesvarivog šapata,
konačnom ozdravljenju.

CVETNI  UDES ILI BASNA O KRAJNOSTIMA
 
 
Iznenađenja,ah,iznenađenja
Kad su se ,uopšte, zbila
Poslednje koje nas je  zadesilo
Odnelo je utešno nepoverenje i tolike žrtve

Sad se može nasluti
Ne razumeti
Ona zmijska hipnoza
Pogled koji  ledi i usisava
Prisebnost, makakva bila
Sad se može
Iz ove žablje poze
Sred velike zelene  bale
Pod belim tornjem lokvanja
Tihog roptanja panja u truljenju
Sred ovakve pesme propadanja
Sad se može SVE
Od ovog NIŠTA

Mogu se otkazati krila
Izbeći priviđenja na velikom oblaku
Može se progutati sve
Velikim grlom
oči još više otvoriti i podići iznad čela
žedan iznad vode,sit  iznad hlebnih mrva
precvao i  nejasan
sad možeš SVE
od ovog NIŠTA

 
PREPAD STARE DAME

Najzad je u  prostoriju
Ušla filozofija
Nakon otegnutog cijuka
Dugo odškrinutih vrata
Spojivši susretnim rastrojstvom
Različite celine,suvog drveta u vratima
Zarđalog gvožđa u šarkama
S ustajalim vazduhom
Pomračujućim obaveštenjem
-Dalje se ne misli.

U sobi tako izdahnula su sobstva
A enterirjer je, inače
Ironično priviđenje
U nekoj kriški senke
Kosini spram okna i poda
Naivno se zakovitlao stih,
Jedva vidljiv,nečujan iver
Ispljunut iz te smese
metala, drveta i neizgovorenih reči

nema više razloga,
smisla
i izazova
sve je
i Konačno i Jasno

tako treba postupiti i sa prozorima
i ostalim otvorima

 
PRE SNA I  ANALIZE

Beline nisu praznine
Kratkoće ne slute bespuće
Niti se vidi,niti označava
Sve ovo  u neizvesnosti pesminoj
Između jedne namerne i druge neizvesne margine

Ima ih  koji slikaju, boje, natope drhtanjem i mirisima
Ima i onih koji zalede stav ili otope slutnju
Tek čitko se preobrazi
Prejasno premaže zemljom,senkom,blatom
Ili pokradenim zlatom citata,
Tek bez treme i krivice zasvetluca samo
taj prozirni končić teksta
Od  kog se plete taj venac
Taj šal,ta omča

 

Nema ovde istina,ovo je govora tučak
Iz Sveta umanjenog i klijavog iz lične mere
Ne taloga, ne oslonca
Već samo  cveta zvono
Zvuk u  nitima,znak u prahu
Sam dah
neprestanog prepoznavanja

 

ЛеЗ 0003769  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s