Реална књ. критика, лустрација…

Пример – реалне стваралачке књижевне критике (ШЉАКА ИСТОРИЈЕ)

_________________________________________

Доктор Смрт. – Ништа није онако како се говори и прича, како се у јавности намеће, или како се чини на први поглед. Рецимо, Б. Кљајић, у свом речнику (1) описује интелектуалца као „умног радника“.  Лексиконска одредница је, видимо, у духу Наметнога, тј. 20. века. Дефиниција је, елем, лексиконска: типичан пример редукованог схватања, материјалистичког, идеолошког схватања појмова интелектуалац, интелигениција. Појам интелектуалца се више од пола века примао у вулгарном редукованом наметнутом разумевању интелигенције, бирократске интелигенције. Када размишљамо о интелектуалцу, треба узети на првом месту памет, бистрину ума, широко – најшире образовање, високу квалификованост за једну или више области, изузетну моћ схватања, мисаоне, мислилачке способности, али и хармонично јединство  душевног, духовног, разумског, умног у  равни интелекта. Памет је најскупља на свету, а у Србији и међу Србима? Баците поглед на 19. и 20. век и одговорите поштено себи. Интелектуализам, подсетимо, у филозофији и теорији спознаје представља схватање на основу којег до спознаје долазимо интелектом, разумом, а не чулима.

Колико се Памет цени данас, на почетку 21. века, у Србији и међу Србима? Ако се нарочито цени зашто се толико и још увек непрестано из завичаја, одлива? Ако се не цени Памет, ако је омаловажена и повучена у поноре глупости, безвредности и нестајања, зар није крајње време да се упитамо, разумљиво, јасно: шта се дешава са српском Културом, Памећу, Религиозношћу?

Постоји ли права, реална представа о  српским интелектуалцима и интелигенцији у последњих сто педесет година, рецимо?

Рајс је саветовао Србима: „Држите се само ви, Срби, оне праве: што можеш данас, не остављај за сутра. И, прионите! Процветаћете“.

Срби кроз 20. век нису „процветали“. Интелектуалци друге половине овог века нису дорасли памети и самопрегору својих дедова, очева…Бирократска интелигенција, званична, она најзваничнија, помрачила је хоризонт српске културе 20. века.

Размишљајући о Рајсу и доктору Петровићу, Димитријевић (2) критички пише:

„И Рајс и доктор, писац дневника, беху у сличном положају док су исписивали најзабринутије своје странице. На Рајса се после Великог рата у Београду нико већ освртао није; нису га зарезивали. Глатко су одбијани његови елаборати. Ни Пашић га није примао. Беше у положају као и доктор, забатаљен. Као писац дневника у Драгоманцима, одмах после пробоја фронта, па у Битољу. Надежност протиб безнадежности. Да ли та битка беше добијена упркос прекомерном оном мрцварењу?…” (3)

Димитријевић је, идентификујући Дневник војног хирурга,  др Михаила Петровића (1869 – 1934),  утврдио чињенице  које потврђују ауторство покојног горостаса и типичног  српског прекумановског интелектуалца. При том је открио, и толико слојева запретане важне историје; откривши да су вештачка сродства јача од крвних и да жива Србија – она која је пробијала и пробила Солунски фронт – стоји насупрот мртвом Јерусалиму. Највише похвале, већ на почетку, доктор Димитријевић заслужује баш тиме: што је своју најновију књигу  срочио у духу искрених и свесрдних духовних потомака прекумановских интелектуалаца.

Пишући своју најновију књигу, урадио је више него што се очекује од једне идентификације и реконструкције, више него што се очекује од даровитих архивара, књижевника, међу којима је, барем када је реч о последњих неколико деценија, било и даровитих људи, али не и интелектуалаца у правом смислу речи. Увек је било више оних других, бирократа. Увек је међу тзв. српском интелигенцијом друге половине 20. века, и књижевницима, било више оних који су  припадали „српском безбожништву, које је толико брига Рајсу задавало“ – не случајно!…

видети више: Шљака историје;шкарт (1)

ЛеЗ 0003772    

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s