Резиденцијални писци?

Издвојено

Ознаке

Докле ће да нас збуњују страним речима и шареним лажама?
Шта то, молим вас, значи – резиденцијални писци?
Погледајте речник страних речи.  Residere – засести ; место сталног боравка шефа државе или владе, а исто и тако и особе које заузимају високе управне положаје… Резидент значи дипломатски представник рангом нижи од посланика…
Зашто је господи организаторима, па и писцима новинских чланчића, овакве врсте потребно да ствар надувавају?

_____________________________________________________________________________________________

БЕОГРАД  – Предузеће Тера Паноника, у сарадњи са Издавачком кућом Архипелаг, организује резиденцијални боравак значајних писаца из Југоисточне Европе под називом Кућа на Равном Брегу. Овогодишњи циклус резиденцијалног боравка писаца у Кући на Равном Брегу траје од 25. августа до 25. септембра, а половином септембра ови писци ће имати и заједничко књижевно вече у Београд.у

Први учесници програма резиденцијалног боравка у Мокрину су актуелна добитница Европске награде за књижевност Јелена Ленголд, читани хрватски писац Анте Томић, чије су поједине књиге преточене у познате филмове, један од најзначајнијих словеначких писаца средње генерације Душан Чатер, познати писци из Босне и Херцеговине Ненад Величковић и Мухарем Баздуљ, један од најзанимљивијих гласова нове мађарске књижевности Ђерђ Сербхорват и Александар Прокопиев, један од најпревођенијих савремених македонских писаца.

Кућа на Равном Брегу је резиденцијални боравак који обезбеђује одличне услове за рад писаца по позиву који пишу или завршавају своју нову књигу. Кључни циљ резиденцијалног боравка Кућа на Равном Брегу јесте препознавање, профилисање и међународно промовисање књижевности које настају у Југоисточној Европи, али и обликовање овог резиденцијалног боравка у домаћим и у међународном оквирима као препознатљиве тачке креативности и важног дела европске културне мреже резиденцијалних боравака.

видети више: http://www.pravda.rs/2012/07/22/128975/

ПИШЧЕВА ИЗДАЊА Улога писца у историји српске књижевности

Издвојено

Ознаке

Маринко Арсић Ивков

Српска књижевност је изашла (и излази) из шињела који се зове пишчево издање. Она је, у ствари, огрнута у њега.
То уклето пишчево издање чини, врло чврст, темељ историје српске књижевности. Без тог темеља историја српске књижевности била би и много тања, и много краћа, и много униформисанија.
Много је, сувише много, великих и значајних дела српске књижевности и културе изишло у пишчевом издању. Много је дела, којима се данас дичимо и гурамо их свету, било пишчева приватна ствар, његов проблем, за који нису (и нисмо) хтели да знају, у који нико није хтео да се меша. Историја српске књижевности је у великој мери приватна ствар, и чудном, а праведном, игром судбине, и буквално пишчево издање.

3. У историји српске књижевности пишчева издања имају часно место. Она су део културне историје и њено огледало. Судбина је њихова увек иста: писац је као издавач губио, не успевши да од продаје сакупи паре уложене у штампање, често западао у дугове. Видим пријатеље читаоце, непријатеље читаоце, критичаре, професоре како кроз целу историју ове књижевности беже од испружене пишчеве руке, у којој је књига, коју треба да плате.
Да ли је понижен писац, или бегунац кога нико не јури? Зашто штампа о својем трошку, кад зна да ће изгубити? Зашто бежи, кад га није страх од књиге, кад, чак, воли приватна издања из пишчеве руке, ако су бесплатна? Зашто хоће све да плати, сем пишчево издање? Шта ли то више од једног века спречава и оне који нису тврди на пару да само покрију цену понуђеног примерка књиге? Је ли разлог у књизи, или у писцу, или у том чину који је напустио логику послушности и ушао у област ја сам се усудио?
Тужна по писца, још тужнија по ову културу, ова историја се понавља. Мазохизам писца или читаоца? Или је то можда у овом народу, у овој култури, цена уласка у књижевну историју?
4. Или део одговора даје онај слој писаца, или, боље, људи који пишу, пишућих људи, што је у структури (власти) и који не сме да штампа књигу у својем, приватном, издању („на то, горе, не гледају са симпатијама“). То би могло да се схвати као јерес, отказ послушности, осамостаљивање. И прихватање (личне) одговорности. (Колико ли оваквих пишућих људи сања о пишчевом издању! Чим се ослободим овога, рече ми један, па још из унутрашњости, чим се повучем, издаћу нешто.)
5. А можда одговор дају они што плаћају штампање своје књиге (али да се то не зна) било којој издавачкој кући, само да би, ма каквим заштитним издавачким знаком, прикрили сумњиву голотињу свог пишчевог издања.
6. Ништа, наиме, не може, ни брже ни поштеније, да разобличи књигу као пишчево издање. Слаба књига у пишчевом издању не може да се шверцује. Пишчево издање једе своју (кљакаву) децу. Иза лошег дела у приватном издању нико неће да стане, и то је једна од највећих вредности приватног издаваштва.
Ако писац изгуби веру у критику, ако почне да сумња у оно што ради, нека се препусти суду пишчевог издања.
Пишчево издање само проказује лошу књигу, а о доброј ћути.
Слабе књиге и слаби писци могу да се шверцују само у државном издању и о туђем трошку.
7. Али пишчево издање мери и културу народа. Историја, судбина, пишчевог издања је и историја културе. Пишчево издање суочава. Човека са књигом, са својом савешћу. Очи у очи, без посредника и замагљивача, он, најзад, има или нема потребе за књигом, мора да каже да или не.
Историја пишчевих издања је историја једног не. Та тврдоглава историја и то тврдоглаво не, два рогата јарца, боре се на балван-ћуприји.
8. Кад би народ одлучивао о цени књиге, она би била још скупља. Већина ужива што може да каже да ништа не чита због скупоће књиге. Међутим, они не би читали ни кад би књиге биле бесплатне. Само би тада морали да измисле неки мање убедљив разлог зашто не могу да смисле књигу.
За „Маклуановом галаксијом“ највише чезну необразовани, неписмени и сви који мрзе писменост, ерудицију, науку, читање и у чијем животу не постоји реч књига.
9. Дати, профућкати, новац на књиге, то је у нашем народу још увек порок. Између алкохоличара, коцкара и оног који баца паре на књиге још увек не постоје разлике, иако хоћемо међу културне народе.
10. Критичар хоће бесплатно књигу, пријатељ, познаник, непознати, неће да бацају паре на књигу (нарочито ако је у пишчевом издању).
11. Имам познаника који знају да пишем, који ме, са поносом, представљају својим пријатељима као писца, али се никад нису заинтересовали шта, како, пишем. Имам и оних познаника који очекују да им донесем своје књиге, наравно, на дар.
12. Прошле године је у штампи дигнута права повика на приватна издања (у НИН-у, Дуги итд), наоко с разлогом, јер су као аргументи помињана пишчева издања „скрибомана“, дела врло сумњиве вредности. Она друга, вредна дела, нису помињана. Апсолутизовањем, уопштавањем лоших примера оцрњена су и понижена пишчева издања. (Од стране понижених?) Читајући те текстове, а знајући за часно место приватних издања у историји ове књижевности, нисам могао а да не будем на страни тих приватника. Можда и зато што сам имао на уму све оне преваранте, много штетније и опасније и по књижевност и по друштво, које штампају велики издавачи, које угуравају у историју књижевности, у лектире, којима дају признања, новац, почасти и на које се, за разлику од ових бедника, бацају милијарде народних динара. У односу на њих, и најнеморалнији приватници су часни људи.
13. Има текстова којима једино приличи појављивање у пишчевом издању. Који захтевају опрему, папир, ручни рад, које могу да им пруже само приватна издања. Којима није доста што их је аутор написао, већ траже да их он и штампа. Који су недоречени у званичном издању, осакаћени, често смешни, као људи у туђем оделу.
14. Пишчево издање је повратак уметности, уметности као професији. Писац је стварни аутор књиге, он је пише, прави и (про)даје читаоцу.
15. Стицајем околности, у овој години сам сав у пишчевим издањима. Управо ми је у торби Историја философије. Са-учествујем (правим и продајем) у библиотеци „Рукописи“ књижевне групе „Данас“. И у једном и у другом случају реч је о малим тиражима, о књигама намењеним пријатељима, познаницима и правим читаоцима. Плашим се, међутим, да ће ускоро почети да ме избегавају људи за које сам веровао да воле књиге и да су на страни пишчевих издања. Све их је више без динара у џепу, све више журе, све чешће су за али други пут, све више беже.
16. Историја се наставља. Писци и читаоци у њој играју своје (?) улоге.

(Књижевна реч, XI, 25. март 1982, стр. 1-2)

TAJNA ORUŽJA TREĆEG RAJHA I OPERACIJA „SVEMIRSKI BROD“

Ознаке

Hitler je u mladosti bio član jedne stare okultističke organizacije, čiji koreni vuku još iz srednjeg veka. Ona je svoje članove pažljivo birala širom sveta, a sama organizacija bila je strogo zatvorenog tipa.I najmanje kršenje njenih pravila skupo se plaćalo.

nacisti- nemacka

Hitler je još u najranijom mladosti bio opsednut okultizmom i okružen takvom literaturom gde je upijao svaku reč. Već tada se u njegovom bolesnom umu stvorila ideja o ‘Novom svetskom poretku’.

Hitler je na vlast i došao preko magijskih organizacija i poznat je njegov uticaj na velike mase, koje su u njegovom prisustvu prosto padale u neku vrstu transa. To se vidi i na dokumentarnim filmovima sa njegovim govorima, gde masa stoji kao opčinjena, u transu i skoncentrisana jedino na njegove reči.

Po tvrdnji američkih psihijatara, njegove reči su direktno ‘ciljale’ u njihov mozak i Hitler je već tada znao magijske tehnike koje su to omogućavale. Ovo je tek kasnije postalo poznato Rusima i Amerikancima.Tehnike koje je Hitler koristio bile su: zombiranje, masovna hipnoza, ubistva mislima na daljinu…

Rusi i Amerikanci bili su obavešteni o svemu tome, ali to nisu uzimali za ozbiljno, sve do pred kraj rata kada su ih njihove obaveštajne službe izvestile da Nemci imaju novo oružje koje vrlo brzo može da uništi ceo svet.

Nedaleko od Beča, Nemci su imali laboratorije gde su usavršavali hemijsko i biološko oružje. Međutim, izuzetno veliku pažnju nemački naučnici su posvećivali svemiru, koji je u to vreme za ceo svet bio prilično velika nepoznanica.

U dokumentima iz arhive Trećeg rajha otkriveno je nešto zapanjujuće. Videlo se da je Hitler uz pomoć svojih medija uspostavio kontakt sa međuplanetarnim entitetima. U arhivama je pronađen i dnevnik marije Štajner, jednog od Hitlerovih medijuma.

Evo šta je nađeno u dnevniku: ‘Bilo je to 1932.godine. Popodne su me predstavili lično Adolfu Hitleru. Odmah mi je kazao da sam izabrana za jedan jako važan zadatak, sa još nekoliko ljudi iz naše okultne grupe, kojoj je i lično Hitler pripadao.Nas nekoliko sedilo je u krugu i meditiralo.

 

nacisti- nemacka

Rečeno nam je da uspostavimo kontakt sa bićima sa drugih planeta, koja treba da nam pomognu da napravimo svemirski brod. U početku se ništa bitno nije dešavalo, a tada jednoga dana, posle dve nedelje, uspostavljen je prvi kontakt. To je bila planeta koja je od Zemlje udaljena hiljadu svetlosnih godina. Na toj planeti živela su bića malog rasta, sive kože, velikih glava i sa prorezima umesto očiju. Oni su nam rekli da prekinemo sa ovim poslom, da to uopšte nije u redu. Kada smo ovo saopštili Fireru bio je jako ljut, i rekao je da će i bez naše pomoći zavladati svetom i celim svemirom.Posle ovoga nas je držao tamo još nedelju dana, a onda pustio uz pretnju da o ovome nikome ne smemo da pričamo’.

U arhivu Trećeg rajha nađene su skice na kojima se vidi da je Hitler zaista stvorio svemirsku bazu i mali vasionski brod.Kasnije je sagrađen jedan veći, a pred kraj rata i jedan ogromnih razmera.Efikasnost ovih letelica isprobavana je na Antarktiku, u polarnim predelima.Govori se čak da su eksperimenti u početku rađeni u dogovoru sa Rusima, negde u Sibiru.Za ovo se nije došlo do materijalnih dokaza, jer je deo dokumentacije koji se odnosio na saradnju sa Rusima nestao na misteriozan način.Ostaje da se veruje preživelim naučnicima koji su radili na tom projektu i koji su progovorili pred KGB nakon završetka rata.

Nemački naučnici tvrde da je Hitler hteo, kada je video da će da izgubi rat, da pobegne tim vasionskim brodom, i to na planetu sa kojom su njegovi medijumi uspostavili kontakt.Poslao je grupu naučnika da izvrši poslednje pripreme pred poletanje.Sa tim naučnicima je bio i Gering.Sve se to dešavalo na hladnom Severu, a sudeći po nekim podacima možda čak i u Sibiru.Hitler je trebao da se pojavi u bazi dan posle ovih priprema.Međutim, po izjavama naučnika sa projekta, koje su pronađene u dokumentaciji sa njihovog saslušanja pred Gestapoom, nebo se odjednom otvorilo, iz njega je izronio džinovski svemirski brod i prosto usisao Hitlerovu poslednju reč tehnike, njegov lični vasionski brod.

Sve se ovo dešavalo naočigled desetine naučnika koji su se posle toga danima pitali šta se to tada desilo.Mnogi od njih su to shvatili kao opomenu Viših sila, jedne mnogo inteligentnije civilizacije nego što je naša.Po njihovom mišljenju ta visoko razvijena bića nisu dozvolila da neko uništi planetu Zemlju i tako ugrozi i život u svemiru.Kažu da je mesec dana nakon ovog događaja Hitler digao ruku na sebe pošto je shvatio da je izgubio i poslednju šansu.

 

Dokumenti iz arhive Trećeg Rajha, gde su prikazani planovi za izgradnju ‘letećih ttanjira’.

Nemački naučnici su tajno razvijali letelice na bazi diska. Ovde na slici gore je slika iz arhive Trećeg rajha koja prikazuje jedan od prvih modela nemačkih letelica oblika diska.

NACISTIČKI URANIJUM ZA JAPAN

U martu 1945. godine iz norveške luke Kristijansand isplovila je nemačka podmornica koja je nosila oznaku U-234.Njen cilj bio je Tokio, a nosila je 550 kilograma uranijum oksida, jedan od oblika uranijuma čija je hemijska oznaka bila U-234.Identično kao i oznaka podmornice ! Da li slučajno?

Ovaj smrtonosni teret bio je namenjen Japancima za pravljenje njihove atomske bombe sa kojom su oni mislili zadati odlučujući udarac svojim protivnicima.Nemačka je tada već bila u ruševinama, ali Hitler o tome nije brinuo.Bio je ubeđen da će se nešto dogoditi što će preokrenuti sve u njegovu korist.Ovo njegovo verovanje u preokret izgleda da i nije bilo bez osnova, jer su već dve ovakve pošiljke uranijuma bile isporučene u Japan, i zajedno sa zadnjom isporukom skupilo bi se dosta za barem jednu atomsku bombu.

Ali kakve li ironije, tačno ta količina uranijuma iz zadnje isporuke bila je potrebna i Amerikancima za njihovu atomsku bombu.

Podmornicom U-234 komandovao je Johan Hajnrih Feler, a on sam nije imao pojma šta prenosi.Osim njega tu su bili general Luftvafea Ulrih Kesler koji je bio jedan od vodećih stručnjaka za vazduhoplovstvo, onda dva pukovnika nemačkog vazduhoplovstva kao i dva japanska oficira, Hideo Tomonaga i Genzo Šoji.Sve ovo je potvrđivalo izuzetan značaj ove misije.Ali, međutim, podmornica nikada nije došla do Tokia.

Kapetan podmornice Feler je 4.maja uhvatio signal britanske radio stanice i saznao da je Hitler mrtav, a potom je odlučio da se preda.Oba japanca izvršila su njihovo ritualno samoubistvo, a Nemci su zarobljeni.Po rečima učesnika ‘Projekta Menhetn’ uranijum je odmah izvađen i smesta poslat u Ouk Ridž.Kako su svedoci pričali, amerikancima je očajnički trebao ovaj uranijum, čak su grebali po dnu bureta da bi došli do potrebne količine.

I došli su.Već u augustu, Hirošima i Nagasaki bili su svedoci toga.Razoreni su zahvaljujući uranijumu koji je trebalo da završi u njihovoj zemlji, mada Pentagon zvanično nikada nije priznao da je ovaj nemački uranijum namenjen Japanu, poslužio za razaranje Hirošime i Nagasakija.

 TAJNA PODMORNICE U-534

1986. godine danski ronilac Age Jansen pronašao je olupinu nemačke podmornice U-534, koja je izvučena na površinu 1993. godine.U Danskom kraljevskom mornaričkom muzeju otvorene su njene zapečaćene prostorije, ali tada nije pronađeno ništa značajno.Podmornica je posle toga prebačena u istorijski muzej rata u Birkenhidu, a tamo je došlo do zapanjujućijh otkrića.

U zadnjem delu podmornice otkrivena su dva torpeda T-11 koja su imala pasivno navođenje! Iako su postojale neke glasine o tome, ipak se nije verovalo da Nemci poseduju tako nešto.Fabrika za koju su pretpostavljali da je mogla proizvoditi ovakva torpeda, potpuno je razrušena.

Saveznici su imali neverovatnu sreću da ova torpeda koja kruže kroz vodu dok ne pronađu cilj, nisu ušla u upotrebu, jer ko zna kako bi se to odrazilo na dalji tok ratovanja.

Međutim, podmornica U-534 krila je još tajni.Naučnici koji su ispitivali podmornicu, shvatili su da su dva propelera ove podmornice bila dizajnirana tako naprednim rešenjima do kojih su Britanci došli tek šezdesetih godina!Pronađeni su i ostaci nekog tajanstvenog aparata koji je omogućavao komunikaciju pod vodom, zatim i uređaj koji je omogućavao da podmornica ostane pod vodom dok joj rade dizel motori, dovodeći specijalnim cevima vazduh sa površine! Sve ovo bilo je nezamislivo za saveznike koji su bili zatečeni ovakvim otkrićima.

Očigledno da je podmornica U-534 bila na nekom vrlo važnom i tajnom zadatku.Posebno je zanimljivo da je ova podmornica napuštala luke u poslednjem trenutku.Tako je bilo u Bordou kada su stigli saveznici, zatim u zadnjem trenutku je napustila Štetin pred Sovjetima, a zatim i Kil pre nego što je pao u ruke saveznicima.

Šta je čekala ova podmornica koja je bila snabdevena najvećim dostignućima ratne podmorske tehnike toga doba.Kada je podmornica pogođena, potonula je pedeset metara u dubinu mora.Tri člana posade su poginula, a spašeno je nih 49.Pravac kretanja i odredište bili su im nepoznati.

U notesu jednog člana posade bio je crtež podmornice, u njemu nacrtan drveni kovčeg, a preko njega veliki znak pitanja.Priča se da je U-534 nosila neke važne magijske rekvizite, a možda čak i originalno Koplje Sudbine, koje je predstavljalo simbol Hitlerove moći od kada ga je odneo iz muzeja Hofburg u Beču.

ŠTA SU NACISTI SAKRILI U JEZERU TEPLIC

Jezero Teplic nalazi se među vrhovima Alpa i predstavlja veliku misteriju još od kraja rata.Ukoliko se istraži i otkrije šta su to nacisti tamo sklonili pred kraj Drugog svetskog rata, možda će se napokon saznati tajna Hitlerovog tajnog oružja.

Jezero Teplic je vulkanskog porekla i prepuno je podvodnih pećina.Do pre nekoliko godina, ronioci nisu bili uspešni u njegovom istraživanju.Mnogi ronioci se sa tih zadataka nikada nisu vratili.Pretpostavke su bile da se radi o zatrovanosti nepoznatim supstancama, jakih izvora zračenja ili čak električne energije.Jedan izvor govori da je sada potpuno jasno da su vode ovog jezera bile elitna laboratorija za naučnike Trećeg Rajha.

Po rečima očevidaca, u planinskom masivu oko jezera pripremljena je odlučujuća i poslednja bitka za sudbinu Trećeg Rajha! U okolini jezera su vršeni neobični naučni eksperimenti sa navođenim raketama, drugačijim vrstama eksploziva, pa čak i posebnim aparatima na gravitacioni pogon.Očevici svedoče da su viđali nešto slično ‘letećoj cigari’, a sve se događalo u vreme kada fenomen ‘letećih tanjira’ još nije bio poznat!

nacisti- nemacka- nlo

Do sada se zna da je veliki deo dna jezera na višoj dubini od prirodnog ostatka.To navodi na zaključak da su nacisti 1945. godine uspeli da nekako uzdignu dno jezera i tako dobiju prirodni trezor, dugo vremena potpuno nedostupan.Jedna od pretpostavki je da se u pećinama ispod jezera nalaze sanduci u kojima su pohranjene milijarde falsifikovanih britanskih funti, čijim ubacivanjem je Hitler imao nameru da izazove ekonomski haos u Britaniji, zatim više tona zlatnih poluga, nakit i druge vrednosti.

Ono što najviše golica maštu istraživača jezera Teplic, nije ni zlato ni novac, već su to dokumenti i rezultati naučnih istraživanja sprovođenih u nacističkim laboratorijama.Konkretno, u pitanju su letelice na gravitacioni pogon, a takođe i dokumenti iz oblasti genetike, to jest genetskog koda čoveka!

Interesantno da je samo nakon dve godine nakon što su nacisti ‘uredili i sredili’ jezero Teplic, došlo do masovne pojave letećih tanjira.Međutim, na osnovu dokumenata i svedočanstava naučnika koji su radili za naciste u toku rata, mnogi od njih videli su NLO-e na nebu iznad Nemačke i tokom samog drugog svetskog rata, pogotovo je to bilo učestalo u oblasti Pinemindea, gde su se odvijali najvažniji eksperimenti.

Šta je ovo što čuva nemački vojnik iz Drugog svetskog rata?

Šta se desilo sa svim ovim tajnim projektima Trećeg Rajha.Po jednima, oni se baš nalaze na dnu jezera Teplic ili Monci u gornjoj Austriji, po drugim izvorima one su prenete podmornicama u Južnu Ameriku (na podmornici U-534 pronađene su detaljne karte i maršrute za južnu Ameriku), ili Antarktik za koji se veruje da obiluje tajnim bazama.
Ovde posebno treba napomenuti ono za šta se pouzdano zna da se desilo. To je famozna operacija Spajalica (Paperclip),
koju su izvršili Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata.Svi nacistički naučnici koji su posedovali izvrsna znanja i radili na posebnim projektima, tajno su prebačeni u Ameriku, gde im je omogućeno da nastave svoje radove, kakvi god da su bili.
Svoje znanje i tajne prepustili su Amerikancima u zamenu za život. Posle rata u onim spektakularnim suđenjima nacistima, osuđeni su i pogubljeni oni koji nisu ništa znali, čisti fizikalci koji su samo ispunjavali naređenja. Jednostavno nisu imali šta da ponude saveznicima u zamenu za svoj život.

(Web-tribune.com, Conopljanews)

TAJNA ORUŽJA TREĆEG RAJHA I OPERACIJA „SVEMIRSKI BROD“ (VIDEO).